A. Kestler komentar XIII deo

A. Kestler komentar (XIII deo)
(XII deo Ovde)

Dnevnik, ponedeljak, 7. mart 1983. godine - nastavak.

U zbirci eseja The Trial of the Dinosaur nalazi se i jedno predavanje Kestlerovo koje je on održao u proleće 1948. godine i Karnegi Holu u Njujorku.

U tom predavanju koje je vrlo zanimljivo, vrlo pregnantno i sjajno pogađa stanje duhova tog doba, on je napao naivnost i ignoranciju američkih fellow traveller-a, takozvanih progresista, koje je prikazao kao levu varijantu, kao sliku u ogledalu Sinkler Luisovog Besmrtnog Babita.



„(...) Vaš prosvećeni Babit,“ rekao je, „izjednačuje nesavršenu demokratiju sa savršenim totalitarnim režimom. Njegova filosofija stiže do toga da nema šta da se bira između ugriza buve i lepre.(...)“

U junu 1950. godine drži Kestčer predavanje u Berlinu, na Kongresu za kulturne slobode, kome prisustvuje Bertrand Rasel, Benedeto Kroče, Džon Devi, Karl Džaspers, i drugi velikani evropske misli.

On tada razvija jednu vrlo interesantnu ideju, s obzirom da se Evropa nalazi na vrhuncu hladnog rata. On kaže da postoje dva mišljenja, dva stava prema tome da li se čovek i kako čovek mora opredeliti u tako važnim stvarima kada se to tiče njegove sudbine i sudbine njegove zemlje ili sveta uopšte.

Jedan stav je onaj koji savetuje da se nema šta birati između Scile i Haribde i da ljudi treba da odbiju da biraju između Scile i Haribde. On ovaj stav zove stavom NI – NI.

Drugi stav je da čovek mora da bira između Scile i Haribde, prema tome da se opredeli ili za jedno ili za drugo. Ovaj stav on naziva stavom ILI – ILI.

U daljem toku predavanja on razvija otprilike ideju da je prvobitni stav NI – NI, moguć i poželjan onda kad se ne radi o ključnim problemima i kada oni nisu dati u takvoj formi da su odgovori neposredno potrebni i da od tih odgovora i njihove vrste zavisi sudbina sveta.

„(...) Tada dakle, u tim slučajevima, mi možemo da vršimo jedan razuman, jedan rafiniran izbor i da odbijemo da prihvatimo oba ili sva rešenja koja nam se nude.

Ali onda kada je sudbina sveta u pitanju, onda kada imamo,“ kao u slučaju na koji je očevidno mislio, „da biramo između jedne nesavršene demokratije i savršenog totalitarizma, onda nije moguće kazati NI – NI, nego se mora birati i moramo da se opredelimo ili za jedan ili za drugi. Tada mišljenje ILI – ILI, mora da dođe namesto mišljenja NI – NI. (...)“

Na strani 287. knjige, nailazim na jedan esej pod naslovom „Juda at the Crossroad“ koji je štampan inače u zbirci eseja The Trial of the Dinosaur.

Ovde se bavi Artur Kestler jevrejskim pitanjem, očevidno jednim od pitanja koja su ga kroz čitav život zanimala, i zbog kojih je vrlo često dolazio u sukob upravo sa svojim sunarodnicima, bolje rečeno sa ljudima čijoj je veri nekada pripadao.

On kaže da je judeizam, za razliku od drugih religijaneodvojivo vezan za nacionalnost, odnosno narodnost. Hrišćanstvo i islam kao doktrina bile su smišljene i prakticirane su zato da im pripadne celo čovečanstvo. Judaizam u stvari implicira članstvo određene istorijske nacije, koja je izabrana od svih drugih rasa da ima savez s Bogom preko Abrahama, Isaka i Jakova.

„(...) Za Jevreje, „ dalje kaže Kestler, „hebrejska reč goj, kojim se označavaju oni koji nisu Jevreji, ne znači samo pagan ili nevernik, ona se ne poziva u svom značenju na dušu koja je sposobna da se spase, ili na telo sposobno da se prihvati u zajednicu, pošto prihvati drugu, odnosno pravu veru, u ovom slučaju jevrejsku.

Reč goj korespondira najpre sa grčkom reči barbarin i ona ostaje u stvari kao stalna oznaka za sve one koji ne pripadaju jevrejskoj rasi. (...)“

Premda mislim da preteruje u svakom slučaju da jednu eventualnu istinu pretvara u aksiom, ipak ću navesti na strani 290. njegovo mišljenje da je od svih religija, judaizam rasno najdiskriminatorskija, nacionalno najagresivnija i da od svih drugih religija sa kojima je izmešana, najviše izaziva socijalne tenzije. (XIV deo Ovde)