Monday, July 06, 2009

Rad kao posed

Nedelja 2. oktobar 1983. godine.

Rad kao posed.
Ako građansku klasu obeležava u prvom redu posednički instinkt u razvojnoj formi i u ekonomsko-sociološkoj formi je duh profita, onda je ona neuništiva. Jer to je instinkt izveden iz temelja naše materijalističke civilizacije.

200241390-001

Samo ono što je duhovno, može biti svačije i univerzalno.

Ono što je materijalno teži pripadnosti. Materijalistička civilizacija tako se pokazuje i u svom kapitalističkom i u svom socijalističkom vidu, odnosno prividu, kao neizbežno posednička, pa prema tome i „građanska“.

Pojedinačan rad bi morao pripadati svima, da ne bi ostao posednički, odnosno građanski. Pri tome se naravno misli na rezultate toga rada, odnosno na proizvode toga rada.

Teza o radu kao ličnom posedu načelno je jednako neproduktivna kao i teza o neradu kao profitu. Tu se građanska i radnička ideologija srećno spajaju u zajedničkoj zabludi naše materijalističke civilizacije.

Onaj ko bilo šta radi samo da biživeo i što bolje živeo, ima posednički instinkt ma bio i đubretar, onaj koji nešto radi bez obzira kako živeo, nema ga.

I u toj razlici između stvaralačkog odnosno zaista produktivnog rada i neproduktivnog rada, ona suštinska razlika koja ljude deli presudnije od svake prividne klasne pripadnosti.

Ponedeljak, 3. oktobar 1983. godine.
Politika – nauka o posledicama grešaka.

Za razumevanje sveta bitno je uviđanje uzroka, ali za življenje u njemu važnije je predviđanje posledica.

U izvesnom smislu i na prvi pogled to je ista stvar, isti problem viđen sa dva različita ugla.

U praksi, međutim, jedno je znati zašto sunce izlazi na istoku, a zalazi na zapadu, a sasvim drugo kako izbeći da nas u tom procesu ne udari sunčanica.

U načelu dabome da je važno znati kako i zašto je došlo do jedne istorijske katastrofe, ali je daleko važnije izbeći da je sami ne izazovemo, a bez poznavanja posledica svojih činova to je nemoguće.

Ako je politika dakle ikakva nauka to je nauka o posledicama koje se kasnije u istoriografiji, post factum, iskazuju kao uzroci.

9 comments:

Anonymous said...

"Za razumevanje sveta bitno je uviđanje uzroka, ali za življenje u njemu važnije je predviđanje posledica".
Sjajno. Svaki post je poslastica

Samo se javlja jedan problem pragmatične prirode!!!!
Oni koji ne hvataju uzroke, da li mogu sagledati posledice?!!! A oni odlučuju o posledicama, ne prihvatajući uzroke...

Saša Mladenović

(published by Ljiljana Pekić) said...

Dragi Sasa,
Potpuno ste u pravu. Ali to je uvek tako a oni koji stvari ne shvataju - njima nema pomoci, medjutim nasa sudbina je cesto odredjena njihovim postupcima. Muka je sto ih ima mnogo, pa cesto glas razuma ne moze ni da se cuje.
Srdacan pozdrav.

Ружица said...

Сјајно! С-Ј-А-Ј-Н-О!
Најволшебније у целом опусу г-дина Пекића је то што су заиста маестрално усклађени озбиљност тема и идеја,ерудиција развијена у три димензије и такве фабуле и сижеи који одржавају пажњу будном и подижу пулс читаоцу. Као По, као Достојевски, као Еко! Овај писац је волео своје читаоце! Тврдим! :))) Заиста је бринуо да им не буде досадно! Какав спој озбиљности и духовитости! Рекла бих да је тек са Пекићем полифонија Достојевског најјаче и најлепше одјекнула и у српском језику. Хвала Вам, Љиљана, за овај "блог" (или како се већ зове овај облик објављивања текстова који оставља могућност да читаоцици коментаришу)... Живим у нади да у овој земљи више неће нестајати струје! :)

(published by Ljiljana Pekić) said...

Draga Ruzice,
Hvala na lepim recima i pohvalama, narocito Pekicu koji nam je ostavio ovoliko blago u kome sada svi i posle toliko godina mogu da uzivaju.
Srdacno Vas pozdravljam

Lubomir Bocvarov said...

Draga gospogjo Ljiljana,
hvala Vam na velikom trudu da ucinite dostupnim blago koje je ostavio nas voljeni covek Borislav Pekić.
Dali smem da na makedonski prevedem delove Vaseg bloga i objavim ih na mom blogu
http://lupcobocvarov.blog.com.mk/

Lubomir Bocvarov said...

Da biste lakse pratili nove komentare, ukljucite blog-alatku iduci iz startnog Dashboard-a ovom maus-klik putanjom:
Layout>Add a Gadget>Most popular>Recent Comments (klikom na +), pa onda u okviru Configure Gadget kliknite na Save

(published by Ljiljana Pekić) said...

Postovani gospodine Bocvarov,
Na zalost ne mogu da Vam dam pravo da publikujete prevode Pekicevih tekstova na Vasem blogu. Vi mozete samo da prevedete pojedine ali krace citate i omogucite link za Pekicev blog, jer bi sve ostalo bila povreda autorskog prava.
Srdacno Vas pozdravljam.

Lubomir Bocvarov said...

Хвала Вам, госпоѓо Љиљана, нисам ни мислио да преводим велике текстове блога него да само направим избор неких изрека и да их линкујем довде, да би македонски читаоци открили оваj блог.
Поздрав и здравље да Вас служи :-)

(published by Ljiljana Pekić) said...

Postovani gospodine Bocvarov,
Drago mi je da ste me razumeli, i zelim Vam svaku srecu.
Srdacno Vas pozdravljam.