Dnevnik B. Pekić 7. deo
IZ NEOBJAVLJENIH DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA, 1955; izbor Ljiljane Pekić.
(6. deo Ovde)
18. februar 1955. godine
Okružuju me stvari koje ponekad ne razumem, čak i u mojoj vlastitoj sobi. Knjige čije je poreklo sumnjivo i sto koji strši iz poda, i “ja kao dečak sa plavom kosom i lulom”.
Čovek je jednostavno unesen u tu sobu, gde su stvari već uzele prevlast.
Ostaje samo da im se pokorim ili da smišljam bekstvo.
Pobeći među nove stvari. Ali takvih koje su nove, nema. Svuda je sto, i knjige i postelja.
A na zidu vise banalne slike iz porodičnog života.
Nizovi pratilaca u tvrdim kragnama i onduliranim brkovima. Drže se tako kao da ja ne znam da su bili luetičari, da su se ubijali radi kockarskih dugova i zato što su ponekad bili pijani kao zveri.
Oni predstavljaju tradiciju imena koju treba poštovati.
I predati je dalje tedstamentom, svojoj deci. Te slike rasklimatanih ulaneriskih jahača. Te slike tetaka sa pletivom na krilu i očima koje zveraju da me ukvate u krivnji.
Večeras je partija pokera kod mene. Očekujem dolazak Asistenta, koji je tako prirodna žrtva da bi bio greh ne „očešljati ga“. (8. deo Ovde)
(6. deo Ovde)
18. februar 1955. godine
Okružuju me stvari koje ponekad ne razumem, čak i u mojoj vlastitoj sobi. Knjige čije je poreklo sumnjivo i sto koji strši iz poda, i “ja kao dečak sa plavom kosom i lulom”.
Čovek je jednostavno unesen u tu sobu, gde su stvari već uzele prevlast.
Ostaje samo da im se pokorim ili da smišljam bekstvo.
Pobeći među nove stvari. Ali takvih koje su nove, nema. Svuda je sto, i knjige i postelja.
A na zidu vise banalne slike iz porodičnog života.
Nizovi pratilaca u tvrdim kragnama i onduliranim brkovima. Drže se tako kao da ja ne znam da su bili luetičari, da su se ubijali radi kockarskih dugova i zato što su ponekad bili pijani kao zveri.
Oni predstavljaju tradiciju imena koju treba poštovati.
I predati je dalje tedstamentom, svojoj deci. Te slike rasklimatanih ulaneriskih jahača. Te slike tetaka sa pletivom na krilu i očima koje zveraju da me ukvate u krivnji.
Večeras je partija pokera kod mene. Očekujem dolazak Asistenta, koji je tako prirodna žrtva da bi bio greh ne „očešljati ga“. (8. deo Ovde)
Comments